Припрема пре гашења
1. Чишћење површине водећег завртња: Пре гашења високе-високе фреквенције, површина водећих завртња мора бити темељно очишћена да би се уклониле нечистоће као што су уље, рђа и каменац. Ове нечистоће могу утицати на ефекат индукционог загревања и могу изазвати површинске дефекте током гашења. Површинско чишћење се обично изводи методама као што су хемијско чишћење, механичко брушење или пескарење.
2. Подешавање параметара опреме: На основу материјала водећих завртња (нпр. угљенични челик, легирани челик), његових димензија (пречник, дужина, корак, итд.) и захтева за гашење (тврдоћа, дубина гашења, итд.), морају се подесити параметри опреме за високо-опрему за гашење високе фреквенције. Ово укључује фреквенцију и снагу високофреквентне струје-, време загревања и врсту и брзину хлађења медијума за гашење. На пример, за оловне завртње од легираног челика са високим садржајем угљеника, може бити потребна већа фреквенција и одговарајуће време загревања да би се обезбедила довољна аустенитизација површине за постизање веће тврдоће.
Процес загревања гашења
1. Подешавање положаја индукционе завојнице и завртња: Поставите водећи вијак на одговарајући радни сто и подесите растојање и релативни положај између индукционе завојнице и површине завртња. Ово растојање и положај директно утичу на дистрибуцију магнетног поља и интензитет генерисања вртложних струја. Оптимални позициони однос се генерално одређује експериментисањем и искуством како би се обезбедило равномерно загревање површине водећих завртња.
2. Контрола грејања: Покрените опрему за гашење високе{1}}е фреквенције да бисте започели загревање водећег завртња. Током процеса загревања, пратите температуру површине водећих завртња у реалном времену помоћу температурног сензора (као што је инфрацрвени термометар или термопар). Када температура достигне температурни опсег гашења (углавном између 760-860 степени у зависности од материјала оловног завртња, али специфично време зависи од стварне ситуације), одржавајте загревање одређени период да бисте хомогенизовали аустенитну структуру на површини оловног завртња. Ово време је обично кратко, у распону од неколико секунди до десетина секунди, у зависности од фактора као што су материјал и величина главног завртња.
Процес гашења и хлађења
1. Одабир одговарајућег медијума за гашење: Одговарајући медијум за гашење треба изабрати на основу материјала завртња и захтева за гашење. Вода је један од најчешће коришћених медија за гашење. Његова брза брзина хлађења чини га погодним за оловне завртње направљене од материјала као што је угљенични челик, што омогућава брзо формирање мартензита на површини. Међутим, за неке легиране челике или оловне завртње сложеног{4}}обликованог облика, могу бити потребни агенси за гашење уља или полимера да би се контролисала брзина хлађења како би се избегао превелики напон гашења који би могао да доведе до пуцања.
2. Операција хлађења: Водећи завртањ загрејан до температуре гашења брзо се урања у медијум за гашење ради хлађења. Током процеса хлађења, кључно је обезбедити равномерно хлађење свих делова водећих завртња, избегавајући локализовано претерано брзо или споро хлађење. За дугачке оловне завртње могу се користити одговарајуће стезаљке за вертикално постављање водећег завртња у медијум за гашење, или се може користити хлађење распршивањем да би се обезбедило равномерно хлађење.
Пост{0}}Третман гашењем
1. Третман каљењем: Након каљења на високој-високој фреквенцији, мартензитна структура високе-тврдоће се формира на површини водећег завртња, али то такође ствара значајан напон гашења. Да би се елиминисала ова напрезања и побољшала жилавост и стабилност димензија водећих завртња, неопходан је третман каљења. Температура каљења је углавном између 150 и 650 степени, са одговарајућом температуром која се бира на основу материјала оловног завртња и специфичних захтева. Време каљења је обично око 1-2 сата. Каљење може додатно стабилизовати перформансе завртња и продужити његов радни век.
2. Провера квалитета површине: Провера квалитета површине се врши на каљеном оловном завртњу, укључујући проверу недостатака као што су пукотине, опекотине и оксидни каменац. Не-методе испитивања без разарања као што су испитивање магнетним честицама и ултразвучно испитивање могу се користити за проверу пукотина, док се визуелна контрола или мерење храпавости површине могу користити за проверу опекотина и оксидног каменца. Ако се пронађу недостаци, потребно је предузети одговарајуће мере за поправку, као што су поновно гашење или поправка површине.
